Režija: Woody Allen
Scenario: Woody Allen
Uloge: Owen Wilson, Rachel McAdams, Kathy Bates (Jo, CEO kompanije Dunder Mifflin Sabre u seriji koju prečesto koristim kao referencu), Marion Cotillard
Sveže vereni Gil i Inez (Wilson i Rachel McAdams) odlaze na predbračno putovanje u Pariz, zajedno sa njenim roditeljima i još jednim parom. Gila umaraju zajednička obilaženja muzeja i značajnih lokacija, predvođena prepotentnim prijateljem, i on polako počinje da se odvaja od grupe. Jedne večeri, nakon što je malo više popio, on zaluta na putu do hotela i u ponoć se nađe na nekom trgu. Zaustavlja se oldtimer automobil i njegovi putnici ga pozivaju da im se pridruži. On odlazi sa njima na zabavu, na kojoj shvata da je u dvadesetim godinama prošlog veka...
Ako Vam se ikada svideo ijedan film Woody Allena, ovaj ćete obožavati. Ako nije, ne znam šta da Vam kažem, nije ovo Vaš cup of tea.
Kao prvo, casting je odličan. Wilson je mlađa i nešto manje iritantna verzija Woody Allena i to je vrlo prijatno iznenađenje. I svi ostali glumci su izabrani sjajno, a ima podosta odličnih epizoda, kako u prošlosti, tako i u sadašnjosti. Scenario je, naravno, otkačen, ali ništa drugo nisam ni očekivao. Režija je potpuno korektna, a na početku filma imamo i filmsku razglednicu Pariza, nešto kao i u slučaju filma Vicky Christina Barcelona. Moj favorit u ovom filmu je sjajna muzika. Centralno mesto zauzima kompozicija Let's Do It, koju je napisao Cole Porter. Ostatkom filma dominira Django stil francuskih cigana, kao i u sjajnom izmišljeno biografskom filmu Sweet and Lowdown.
Preporuka za gledanje 9/10.
