30 Minutes or Less (2011)

Režija: Ruben Fleischer (Zombieland)

Scenario: Michael Diliberti

Stars: Jesse Eisenberg, Aziz Ansari (Parks and Recreation), Danny McBride, Nick Swardson, Dilshad Vadsaria, Fred Ward

IMDB LINK

Nick (Eisenberg) i Chet (Aziz Ansari) su prijatelji od detinjstva. Nick je zaljubljen u Chetovu sestru (Dilshad Vadsaria) i pokušava da napreduje od svog posla dostavljača pica, kako bi je zavredeo. U naletu besa, Nick i Chet jedan drugom priznaju kako su u prošlosti pakostili jedan drugome, i razilaze se u svađi. Nick na kraju svoje radne smene odvozi picu u udaljeno skladište gde ga presretnu Dwayne (McBride) i Travis (Swardson), vežu eksploziv za njega i tempiraju eksploziju za 10 sati. Uslov za isključenje eksploziva je da opljačka banku i donese im 100 hiljada dolara...

Nakon Zombielenda, Ruben Fleischer nam donosi još jednu napetu akcionu komediju. Iako zaplet deluje potpuno retardirano, dobri komičari izvlače šta mogu iz priče. Premalo stranica scenarija, ali dobra, žestoka režija, čine da je ovaj film negde na prelazu između slabog i vrlo dobrog. Ipak, s obzirom na popriličan broj solidnih ili dobrih komedija u poslednje vreme, ovo je naslov samo za dokolicu, bez prevelikih očekivanja. Ne treba zaboraviti ni da trajanje od 75 minuta ide u prilog davanja šanse ovom filmu.

Preporuka za gledanje: 5/10.

The Change-Up (2011)

Režija: David Dobkin (Wedding Crashers)

Scenario: Jon Lucas, Scott Moore (zajedno pisali The Hangover,Ghosts of Girlfriends Past)

Uloge: Jason Bateman, Ryan Reynolds, Leslie Mann, Olivia Wilde, Alan Arkin

IMDB LINK

Dave (Bateman) i Mitch (Reynolds) su prijatelji ceo život. Dave je otac troje dece i uspešan advokat na pragu unapređenja u suvlasnika firme u kojoj radi. Mitch je neozbiljni glumac u pokušaju koji ne radi ništa pametno po ceo dan. Jedne večeri njih dvojica izađu zajedno u grad, i nakon mokrenja u javnoj fontani zajedno, hvaleći život onog drugog, oni se bude sledećeg jutra shvatajući da su zamenili tela...

Arrrrgh. Ovakav zaplet znači automatski shift+delete sa moje play liste. Pa, zašto sam onda dao šansu ovom filmu? Dva razloga - Jason Bateman i činjenica da je ovaj film bio na mojoj listi dugo iščekivanih komedija za ovu godinu. A razlog za prisustvo na listi je, opet, Jason Bateman, najbolji komičar za ulogu žrtve društva današnjice.

Dakle, najtrivijalniji mogući zaplet, očekivan za B produkciju sa glumcima željnim ikakvog pojavljivanja na filmu, privukao je prilično velike zvezde u ovaj film. Zašto? Kao prvo, honorar je verovatno bio obilan. Kao drugo, nema drugog razloga.

Sa druge strane dvojica glavnih glumaca su zaista dobro odradili svoj posao i ne sumnjam da producenti zadovoljno trljaju rukama. Ono što ne mogu da razumem je sumanutih punih dva sata, koliko traje ova limunada, što je 45 minuta više nego što publika očekuje.

Pošteno rečeno, bilo je tu i stvarno smešnih scena, tako da nije potpuni promašaj.

Preporuka za gledanje: 5/10.

Easy A (2010)

Režija: Will Gluck (Friends with Benefits)

Scenario: Bert V. Royal

Uloge: Emma Stone, Aly Michalka, Amanda Bynes, Penn Badgley, Dan Byrd (Cougar Town), Thomas Haden Church, Patricia Clarkson, Lisa Kudrow, Malcolm McDowell, Stanley Tucci

IMDB LINK

Olive (Emma Stone) je srednjoškolka koju niko ne primećuje u školi. Igrom slučaja, ona dozvoli svojoj najboljoj drugarici da raširi trač kako je izgubila nevinost tokom veze za jednu noć, sa momkom sa koledža. Odjednom, Olive dolazi u centar pažnje i tračevi počinju da izmiču kontroli...

Znam, oduran početak, koji obećava hiljaditu bedastoću od američke tinejdžerske komedije pune lascivnog humora i erotike. Wrong!

Ovde moram da napravim jedno priznanje: ovaj film sam već jednom ofrlje odgledao pre nekog vremena, i to do kraja, ali su me početnih desetak minuta toliko poslali u multi tasking mode, da sam do večeras bio ubeđen da sam samo kibicovao ovaj film za buduće gledanje.

Dakle, nakon novog gledanja (avaj, kako sam kleo sebe što dva puta gledam isti film za samo nekoliko meseci, a da nije remek-delo), hrabro konstatujem da ovo nikako nije "još jedan tinejdžerski film" iako to po formi, de facto, jeste. Međutim, vrlo britki dijalozi (vrlo često i monolozi glavne junakinje), pojačani kako odličnom glumom Emme Stone, tako i plejadom iskusnih glumaca u epizodama, čine ovo vrlo gledljivim i čak, filmom koji neće tek tako ispariti iz sećanja (ako ga odgledate kao ja drugi put, jel'te).

Režija je vrlo zanimljiva i spretna, tako da vredi investirati 90 minuta u ovo delo.

Preporuka za gledanje: 7/10.

The High Cost of Living (2010)

Režija: Deborah Chow

Scenario: Deborah Chow

Uloge: Isabelle Blais, Zach Braff (Scrubs)

IMDB LINK

Nathalie (Isabelle Blais) je u osmom mesecu trudnoće, udata za bogatog, ali prezauzetog muža. Henry (Zach Braff) je Amerikanac, koji ilegalno boravi u Montrealu, dilujući opijate. Jedne večeri, Henry vozi automobil rasejan, naglo skreće u pobočnu ulicu, i udara u Nathalie. Zbog droge u automobilu, on beži sa mesta nesreće. Kada sazna da je Nathalie preživela, on šalje svog mladog prijatelja da proveri u bolnici kako joj je. Kada Nathalie napusti bolnicu, Henry rešava da joj se nađe u nevolji, ne govoreći joj ništa o nesreći...

Dva glavna lika, svako sa svojim velikim bolom, razvijaju komplikovan i dirljiv odnos. Vrlo impresivno, rediteljka debitant puni ovu priču snažnim emocijama. Dvoje glavnih glumaca su sjajni, pogotovo frankofonska Kanađanka Isabelle Blais, kojoj se patnja može videti iz svakog gesta, a Zach Braffu treba čestitati to što je uspeo da se reši balasta glavne uloge u devetogodišnjem vrlo popularnom sitcomu. Istina, potpisnik ovih redova, koji je odgledao sve epizode ove serije, imao je mnogo muke da mu to i "dozvoli".

Ništa spektakularno, ali iznenađujuće dirljivo.

Trivia: Rediteljka je dobila nagradu za najbolji debitantski film godine u Kanadi.

Preporuka za gledanje: 7/10.

The Ledge (2011)

Režija: Matthew Chapman

Scenario: Matthew Chapman (Runaway Jury, Color of Night)

Uloge: Charlie Hunnam, Liv Tyler, Terrence Howard, Patrick Wilson

IMDB LINK

Policajac na dužnosti (Howard), nakon šokantnog saznanja da nije otac svoje dece, pokušava da spreči čoveka (Hunnam) da skoči sa vrha desetospratnice. Potencijalni samoubica čeka da dođe podne, kada planira svoj kraj , pričajući svoju dramu...

Ozbiljna drama u kojoj su otvorene mnoge teme (religija, homoseksualizam, vernost, požuda), ali i dati odgovori scenariste kroz preciznu karakterizaciju likova. Likovi nisu u "sivoj zoni" već preoštro podeljeni na "dobre" i "loše", što je, jel'te, loše. Gluma je vrlo dobra a režija precizna. Prijatan za gledanje, ali ne i bog-zna-koliko kvalitetan. Umerena preporuka.

Preporuka za gledanje: 7/10

Opširniji, ali i precizniji prikaz pronađite na sajtu ForumFilmovi.

The Astronaut's Wife (1999)

Režija: Rand Ravich

Scenario: Rand Ravich

Uloge: Charlize Theron, Johnny Depp, Joe Morton (Terminator 2)

IMDB LINK

Dvojica kosmonauta odlaze na rutinski let, na popravku veštačkog satelita u zemljinoj orbiti. U toku opravke, dolazi do eksplozije i NASA gubi kontakt sa pilotima na dva minuta. Nakon ovog vremena, veza se ponovo uspostavlja, i piloti bivaju bezbedno vraćeni na Zemlju. Stariji pilot nakon nekoliko nedelja umire od jakog moždanog udara, a supruga (Charlize Theron) mlađeg pilota (Depp) primećuje da sa njenim mužem nešto nije u redu...

Dobro zamišljena komplikovana priča u kojoj sve vreme preispitujete sopstvenu percepciju događaja, u ovom slučaju nije baš najsrećnije prenesena na platno. Odlični tandem glavnih glumaca je smešten u prilično skromnu produkciju. Ono što vredi u ovom filmu je vrlo jeziva atmosfera, koja vuče gledaoca da izdrži do kraja, bez obzira na nelogične ili jednostavno loše delove scenarija, iščekujući razrešenje dilema stavljenih pred njega. S druge strane, kraj prilično razočarava i ostavlja bljutav ukus u ustima.

Preporučujem za gledanje po noći, tako jedino ostvaruje potreban efekat.

Preporuka za gledanje: 6/10.

Bob Roberts (1992)

Režija: Tim Robbins

Scenario: Tim Robbins

Uloge: Tim Robbins, Giancarlo Esposito (Homicide: Life on the Street), Alan Rickman

IMDB LINK

Bob Roberts (Tim Robins) je izmišljeni kantri pevač, koji koristi sva sredstva koja možete zamisliti da bi pobedio na izborima za kongresmena Pensilvanije. Njegove korupcionaške afere otkriva novinar-istraživač (Giancarlo Esposito), koji rešava da raskrinka prevaranta...

Film je snimljen u formi dokumentarca (ne pravog, naravno), sastavljen od mozaika pres konferencija i navinarskih izveštaja.

Ovo delo mnogi značajni izvori karakterišu kao komediju, ali to prosto nije istina. Moram da priznam da teoretičar zavere u meni smatra da to sigurno nije slučajno. Kao da postoji težnja da se sve prikazano u ovom filmu doživi kao sprdnja.

Dakle, film snimljen 1992., ubrzo nakon "Pustinjske Oluje", deluje kao da je snimljen neposredno nakon 11. septembra 2001. Šta je zajedničko u ova dva perioda američke istorije? Predsednik je iz familije Bush. Ali, ostavimo krupnu politiku po strani.

U svom rediteljskom debiju, Tim Robins je rešio da u jedan film smesti sva osnovna pravila savremene političke kampanje, sa posebnim osvrtom na manipulacije masama, očiju punih suza dok se vijori crveno-belo-plava zastava obećane zemlje. U isto vreme, veoma precizno objašnjava (onome ko želi da mu bude objašnjeno) postulate američke spoljne politike, spremne da "brani demokratiju" do poslednje kapi nafte.

Robins je dobio pomoć od svojih kolega, etabliranih glumaca, tako da ćete u minijaturnim epizodama moći da vidite veličine kao što su James Spader, Helen Hunt, Susan Sarandon i John Cusack.

Trivia: Probajte da, nakon odgledanog filma, uočite analogiju između događaja u priči i rušenja kula Svetskog Trgovinskog Centra (film je, ponavljam, snimljen 9 godina ranije).

Preporuka za gledanje: 9/10.

Father of Invention (2010)

Režija: Trent Cooper

Scenario: Jonathan D. Krane, Trent Cooper

Uloge: Kevin Spacey, Camilla Belle, Heather Graham, Virginia Madsen, Craig Robinson (The Office), Johnny Knoxville (Jackass)

IMDB LINK

Robert Axle (Spacey) je fabrikator. To znači da on spaja više postojećih izuma u jedan i prodaje ih preko telešopa. Tako je stekao imperiju. A onda, zbog tužbe za povređivanje korisnika proizvoda, on gubi sve i završava iza rešetaka na osam godina. Kada izađe iz zatvora, pokušava ponovo da stane na noge, tražeći pomoć od svoje bivše žene (Virginia Madsen) i svoje kćerke (Camilla Belle). One nisu raspoložene da mu pomognu...

Vrlo gledljiva komedija/drama sa odličnim glumcima i maštovitom pričom. Nije ovo ništa spektakularno, ali u gomili pretencioznih i preskupih komedija, ovo dođe kao melem na ranu. Pitko, zabavno i vešto spakovano. Gledati posle napornog dana na poslu.

Trivia: Iako će Vam IMDB reći da je ovo film iz 2010. godine, ovaj film zapravo još nije doživeo zvaničnu bioskopsku premijeru (imaće je 14.10.2011.).

Preporuka za gledanje: 7/10.

Midnight in Paris (2011)

Režija: Woody Allen

Scenario: Woody Allen

Uloge: Owen Wilson, Rachel McAdams, Kathy Bates (Jo, CEO kompanije Dunder Mifflin Sabre u seriji koju prečesto koristim kao referencu), Marion Cotillard

IMDB LINK

Sveže vereni Gil i Inez (Wilson i Rachel McAdams) odlaze na predbračno putovanje u Pariz, zajedno sa njenim roditeljima i još jednim parom. Gila umaraju zajednička obilaženja muzeja i značajnih lokacija, predvođena prepotentnim prijateljem, i on polako počinje da se odvaja od grupe. Jedne večeri, nakon što je malo više popio, on zaluta na putu do hotela i u ponoć se nađe na nekom trgu. Zaustavlja se oldtimer automobil i njegovi putnici ga pozivaju da im se pridruži. On odlazi sa njima na zabavu, na kojoj shvata da je u dvadesetim godinama prošlog veka...

Ako Vam se ikada svideo ijedan film Woody Allena, ovaj ćete obožavati. Ako nije, ne znam šta da Vam kažem, nije ovo Vaš cup of tea.

Kao prvo, casting je odličan. Wilson je mlađa i nešto manje iritantna verzija Woody Allena i to je vrlo prijatno iznenađenje. I svi ostali glumci su izabrani sjajno, a ima podosta odličnih epizoda, kako u prošlosti, tako i u sadašnjosti. Scenario je, naravno, otkačen, ali ništa drugo nisam ni očekivao. Režija je potpuno korektna, a na početku filma imamo i filmsku razglednicu Pariza, nešto kao i u slučaju filma Vicky Christina Barcelona. Moj favorit u ovom filmu je sjajna muzika. Centralno mesto zauzima kompozicija Let's Do It, koju je napisao Cole Porter. Ostatkom filma dominira Django stil francuskih cigana, kao i u sjajnom izmišljeno biografskom filmu Sweet and Lowdown.

Preporuka za gledanje 9/10.

Going the Distance (2010)

Režija: Nanette Burstein

Scenario: Geoff LaTulippe

Uloge: Drew Barrymore, Justin Long

IMDB LINK

Erin i Garret (dvoje glavnih glumaca) započinju neobaveznu vezu u Nju Jorku. Kada nakon nekoliko dana ona krene u San Francisko, gde radi, on je odvozi na aerodrom, da bi nakon rastanka, u uobičajenoj sceni za romantične komedije, priznali jedno drugom da žele da nastave vezu. Problem je u tome što je rastojanje između njihovih gradova preko 4000 kilometara (vazdušnim putem), a nisu spremni da sve napuste zbog veze u povoju...

Vrlo trivijalna priča, glavni protagonisti koji nisu naročito harizmatični - neko bi rekao totalna katastrofa. Ipak, nije baš tako. Stvar vade odlični epizodisti, koji čak i ne pripadaju potpuno priči, već su tu da izmame osmehe smeha željne publike, koristeći vrlo oštar jezik i lascivan humor. Dakle, svetle tačke predestavljaju Charlie Day, Jason Sudeikis (tandem iz Horrible Bosses), Christina Applegate, Ron Livingston, Jim Gaffigan, Rob Riggle.

Trivia: U toku filma se spominje (iako se ne pojavljuje) i Jason Bateman, treći glavni glumac u filmu Horrible Bosses.

Preporuka za gledanje: 6/10.